НАЈВЕЋИ СКАНДАЛ У ИСТОРИЈИ СРПСКОГ ПАРЛАМЕНТАРИЗМА
Уставни суд Србије је 2013. године својом одлуком утврдио да се претварање права коришћења на грађевинском земљишту у државној својини које је стечено у поступцима приватизације, стечаја и извршног поступка или доделом ради изградње по основу одлуке надлежног органа може извршити једино уз плаћање тржишне вредности тога земљишта;
Земљиште које је плаћено кроз приватизацију по досадашњем Закону о конверзији претварало се у својину без накнаде у катастру;
Међутим, овим изменама Закона о планирању и изградњи сада се комплетно изграђено и НЕИЗГРАЂЕНО грађевинско земљиште које никада није плаћено ни једног динара (цена тога земљишта уопште није ушла у цену акцијског капитала) ПРЕДАЈЕ У СВОЈИНУ лицима која су купили фирме у приватизацији, стечају и извршном поступку;
Шта је кауза, мотив и откуда толика храброст да се целој нацији забада прст у око тако што се поклања право својине на грађевинском земљишту које није плаћено ни један динар;
Ако је један такав Закон могао да прође тако јавно и транспарентно пред посланицима владајуће већине онда се морамо запитати где су границе и забране у погледу располагања државним ресурсима;
Како је могуће да скупштински одбор изгласа сагласност са уставом једне такве накарадне норме у изменама Закона о планирању и изградњи;
Никада у историји Србије није био случај да парламент поклања само једном делу грађана милијарде евра;
Зашто се то чини и да ли ће садашњи корисници глатко и слатко стећи ту својину на грађевинском земљишту које никада нису платили;
Сада ће корисници морати да траже Информацију о локацији од новоосноване Агенције по овом Закону и та ће агенција утврђивати ко има право на конверзију у својину на вредном грађевинском земљишту;
Зашто је то право предвиђено чак и за НЕИЗГРАЂЕНО грађевинско земљиште;
Да ли ће та Агенција моћи да решава и издаје потврде у року од 8 дана како је наведено у Закону и коме ће се ургирати ако нешто запне са роковима издавања тих потврда;
Ја сам као правник који је до сада у пракси примењивао те норме веома запањен таквим законским решењем и никакво образложење не може да оправда једну такву скандалозну норму Закона о планирању и изградњи;
На крају је шлаг на торту поставио секретар Скупштине Србије који није на време дао посланичким клубовима оверену измену Закона који је усвојен и тиме их спречио у остваривању њихових уставом загарантованих права на подношење правног средства пред Уставним судом Србије;
Симо С. Стокић, дипл. правник